ИЗДВАЈАМО ИЗ ПОНУДЕ
E-mail листу
Ревизија
Обављање задружне ревизије регулисано је Законом о задругама ("Службени лист СРЈ", бр. 41/96, 12/98 и 34/06), Општим правилима Задружног савеза Југославије ("Службени лист СРЈ", брoj 25/98), Правилима о задружној ревизији Задружног савеза Југославије ("Службени лист СРЈ", бр. 26/98 и 28/98) и чланом 56. Закона о изменама Закона, којима су одређене новчане казне за привредне преступе и прекршаје ("Службени гласник РС", број 101/05).
Задружна ревизија је обавезна за све задруге и може бити редовна и ванредна.
Редовна задружна ревизија обавља се сваке друге године, према програму који утврђује ревизијски савез.
Ванредна задружна ревизија обавља се по потреби и то на основу одлуке органа задруге, на захтев задружног савеза, надлежних државних органа, одређеног броја задругара утврђеног задружним правилима или поверилаца задруге.
Законом о задругама и Правилима о задружној ревизији дефинисани су:
● Предмет и задаци ревизије;
● Услови које мора испуњавати задружни савез и ревизор који обавља задружну ревизију;
● Поступак вршења ревизија;
● Садржај извештаја о обављеној ревизији и поступак по извештају;
● Обавезе задруге и ревизора, и
● Трошкови ревизије.
Накнада непосредних трошкова обављања задружне ревизије износи 8.496,00 динара у који износ је урачунат ПДВ.
Општа правила Задружног савеза
Правила су објављена у "Службеном листу СРЈ", бр. 25/98.
Овим правилима утврђује се примена задружних принципа: добровољности, солидарности, демократичности, економског учешћа, једнаког права управљања, самосталности, задружног образовања и међузадружне сарадње, као и друга питања од значаја за рад и пословање земљорадничких задруга.
Ова правила и општи акти за њихово извршавање односе се на све земљорадничке задруге (у даљем тексту: задруга) и њихове савезе.
Ова правила и општи акти за њихово извршавање сходно се примењују на друге врсте задруга, осим на омладинске и студентске и стамбене задруге и њихове савезе.
Ради заштите законитости, традиције, угледа и интереса задругарства, задружни савез који врши задружну ревизију (у даљем тексту: ревизијски савез) има право и обавезу да предузме одговарајуће мере, укључујући и подношење захтева за покретање поступка ликвидације, брисања из судског регистра, ускраћивање пореских олакшица и предузимање других мера од стране надлежних инспекцијских и других органа, ако задруга у поступку задружне ревизије не отклони утврђене неправилности у оснивању и пословању.
Задруга се оснива и послује са уделима задругара, стеченом и наслеђеном задружном имовином, као и другим приходима које задруга стиче својим пословањем.
За пословање и рад задруга могу се користити средства домаћих и страних физичких и правних лица, која могу бити предмет заједничких улагања, што се уређује уговором задруге и улагача.
Удео задругара уплаћује се приликом оснивања или приступања у задругу а у једнаком фиксном износу или у неновчаним средствима (земљиште, покретна и непокретна имовина, хартије од вредности и друго).
Ближи услови у вези са висином, роком и начином уплате удела утврђују се општим актом задруге на основу критеријума утврђених овим правилима и другим општим актима Задружног савеза Југославије (у даљем тексту: Савез).
Ради остваривања социјалне функције задруге Савез предлаже надлежним органима доношење прописа и мера којима се утврђују олакшице и друге погодности за рад задруга и задругара.
Задруга може користити олакшице и друге погодности у пословању, утврђене законом и другим прописима, ако послује у складу са Законом о задругама (у даљем тексту: Закон) и овим правилима.
Принцип добровољности заснива се на слободно израженој вољи при оснивању, приступању и иступању из задруге.
Принцип добровољности подразумева и добровољно преузимање права и обавеза.
Принцип добровољности не односи се на прописане и преузете обавезе задруге и задругара.
Принцип солидарности заснива се на начелу узајамности и самопомоћи, као традиционалним вредностима задругарства.
Задруга се нарочито придржава принципа солидарности приликом коришћења задружних фондова, као и у случајевима повреде на раду, теже болести, несреће у домаћинству, породици и сл.
Принцип демократичности заснива се на томе да сва лица која испуњавају услове утврђене Законом, овим правилима и правилима задруге, могу под истим условима стећи статус задругара и имати иста права, без обзира на националну, верску, политичку и полну припадност.
Задруге су демократске организације својих чланова, који активно учествују у утврђивању односа у задрузи и у доношењу и спровођењу одлука.
Задруга је дужна да обезбеди потпуну једнакост и равноправност својих задругара на демократским начелима.
Принцип економског учешћа заснива се на обезбеђењу права задругара да, на равноправним основама, стичу добит, односно вишак прихода над расходима за личне и заједничке потребе.
Задруга стиче средства својим пословањем и радом задругара.
Учешће задругара у расподели средстава мора бити сразмерно њиховом доприносу.
Принцип једнаког права управљања заснива се на једнаком праву гласа свих задругара у управљању задругом.
Принцип једнаког права управљања спроводи се непосредно или преко изабраних представника у органима задруге.
Принцип самосталности заснива се на задружној аутономији по којој су задруге и задружни савези самосталне и независне организације у односу на политичке, верске и друге организације и органе.
Принцип задружног образовања заснива се на обавези задруге да, у границама могућности и стварних потреба, врши образовање, стручно усавршавање и информисање задругара и запослених у задрузи, на основу јединственог програма који утврђује и спроводи Савез.
Принцип међузадружне сарадње заснива се на обавези задруге да сарађује са другим задругама.
Савез координира међузадружну сарадњу и сарађује са другим задружним савезима у земљи и иностранству.
III. ПРИМЕНА ЗАДРУЖНИХ ПРИНЦИПА
1. Оснивање и пословање задруге
Задруга се оснива да би задругарима омогућила да својим радом и средствима остваре допунска средства и за задовољење социјалних, културних, образовних и других личних и заједничких потреба.
Задруга обезбеђује задругарима одговарајућу правну и социјалну сигурност за време радног ангажовања.
Организованом производњом и радом преко задруге, задругари обезбеђују средства и већу сигурност, виши стандард, задружну солидарност и стицање знања потребних за одговарајућу производњу.
Задругу могу основати физичка лица, у складу са Законом.
Задругу не могу основати правна лица.
Задругари који су стекли статус задругара као оснивачи задруге и задругари који су тај статус стекли после оснивања задруге имају иста права и обавезе.
Средства за оснивање и почетак рада задруге обезбеђују оснивачи.
На основу средстава уложених за оснивање и почетак рада задруге не могу се стицати друга права, осим права на повраћај валоризованог удела.
Физичко или правно лице не може бити власник задруге.
Средства задруге су у задружној својини.
Савез пружа информације, стручну и другу помоћ при оснивању задруге, ради оснивања оптималног броја задруга, заштите и развоја задругарства.
Задруга обезбеђује одговарајуће материјалне, организационе, просторне, кадровске и друге услове ради постизања веће продуктивности у производњи, промету и преради, доради и повећања стандарда задругара у складу са циљевима оснивања задруге и општим актом Савеза.
Задруга је дужна да се упише у задружни регистар који води Савез.
Савез из става 1. овог члана издаје потврду да је задруга уписана у задружни регистар.
Потврду о упису у задружни регистар задруга доставља организацији која обавља послове платног промета уз захтев за отварање жиро-рачуна.
Задруга може обављати послове са незадругарима и за незадругаре, ако је то у интересу задругара, с тим да број незадругара не може бити већи од укупног броја задругара.
Послови из става 1. овог члана немају карактер заједничке производње у смислу прописа којима се уређују порези и доприноси.
2. Услови и начин стицања статуса задругара
Задругар може бити лице које испуњава услове прописане за оснивање те задруге.
Уз захтев за стицање статуса задругара подносе се и докази о испуњењу услова.
Подаци о доказима из става 1. овог члана уписују се у књигу задругара.
Исто лице не може бити истовремено задругар у више општих задруга, осим када је друга задруга специјализована (житарска, воћарска, виноградска, сточарска, пчеларска, домаће радиности и др.) ако је то утврђено задружним правилима и колективним уговором.
Задруга води уредну евиденцију о задругарима, који чине:
1) захтев за пријем;
2) одлука о пријему;
3) приступна пријава;
4) књига задругара;
5) подаци о исплати и други подаци о задругару.
Облик и садржај образаца за стицања статуса задругара и начин вођења евиденције из става 1. овог члана утврђује Савез.
Задруга може уносити и друге податке у евиденцију из става 1. овог члана.
Супротно је задружним принципима и овим правилима:
1) условљавање задругара чланством у одређеној задрузи;
2) преузимање задругара од стране друге задруге без њихове претходне сагласности, односно непоштовање принципа добровољности и поступка за стицање статуса задругара прописаног Законом, овим правилима и правилима задруге.
Лица која су била запослена у задрузи не могу бити оснивачи друге опште или специјализоване задруге, нити заснивати радни однос у другој општој и истој специјализованој задрузи, у року од годину дана од дана престанка статуса запосленог у тој задрузи, осим у случају престанка рада задруге или ако скупштина задруге другачије не одлучи.
Правилима задруге утврђују се права и обавезе задругара, у обиму који не може бити мањи од обима права и обавеза утврђених Законом и општим актом Савеза.
Права и обавезе задругара не могу се преносити на друга лица, осим у случајевима утврђеним Законом.
3. Предмет и начин пословања (делатност задруге)
Предмет пословања (делатност) задруге јесте организовање производње на газдинствима задругара, производња, прерада и продаја пољопривредно-прехрамбених и других производа, снабдевање задругара репродукционим материјалом, енергентима, средствима за производњу, деловима за пољопривредну механизацију и опрему и другом робом, вршење промета роба задругара и за задругаре, организовање штедно-кредитних послова, као и обављање других врста производње, промета роба и вршење услуга.
Задруга може у одређеној мери поред ових делатности да врши и друге делатности, односно послове који служе делатности, а који се уобичајено врше уз ту делатност или доприносе потпунијем искоришћавању капацитета и материјала који се употребљавају за вршење делатности.
Задруга послује са незадругарима у име и за рачун задругара, у своје име, а за рачун задругара или у своје име и за свој рачун.
Услови и начин пословања задруге са задругарима и трећим лицима уређују се правилима задруге.
Задругари међусобне односе регулишу правилима задруге.
Односи између задруге и незадругара уређују се уговором.
Извршавање обавеза задруге према задругарима у новцу или роби уређује се уговором.
Средства остварена заједничком производњом задругара чине приход задруге.
Приход задруге чине и средства остварена у производњи на задружној економији, преради, доради и из других делатности.
Средства из ст. 1. и 2. овог члана састоје се од:
1) средстава која се исплаћују задругару за производе које је произвео на свом газдинству и средстава из пословања задруге остварених из осталих делатности;
2) средстава за трошкове пословања и друге заједничке потребе;
3) средстава за плаћање пореза, доприноса и других обавеза.
Средства из тач. 1. до 3. став 3. овог члана немају карактер личних примања из радног односа нити карактер провизије, односно надокнаде за извршене услуге на тржишту.
Годишњим рачуном утврђују се стварни трошкови и део добити, односно вишак прихода над расходима који се уноси у обавезни резервни фонд, а по потреби и у друге фондове, у проценту утврђеном задружним правилима.
Средства остварена радом и пословањем задруге су у задружној својини и она се не могу претварати у друге облике својине.
Задругом управљају задругари на принципу један задругар један глас.
У скупштину и надзорни одбор задруге могу бити изабрани само задругари, а у управни одбор и један запослени, ако задруга има више од 50 запослених.
Ако скупштину чине представници задругара, њихов број не може бити мањи од 21.
Управни одбор има најмање пет чланова.
Надзорни одбор има најмање три члана.
Директор задруге мора бити у сталном радном односу и бира се на пет година са могућношћу поновног избора.
Директор има овлашћење да потписује уговоре и врши друге правне радње, као и да заступа задругу.
Задруга је део задружног система који чини: задругар, задруга и задружни савез.
Сваки део задружног система води рачуна о интересима система као целине.
Задругар, поред личних интереса, води рачуна о интересу других задругара и задруге.
Задруга послује у интересу задругара, уважавајући интересе других задруга са којима оснива задружни савез, на територијалном принципу, ради координације и задовољавања заједничких интереса на задружним принципима и начелима пословног морала.
Супротно је задружним принципима, интересима задругарства и овим правилима да се на подручју једне територијалне јединице оснива више од једног задружног савеза.
Задружни савез основан за одређену територијалну јединицу може, сагласно Закону и овим правилима, имати у свом називу ознаку те територијалне јединице и представљати задруге, само ако у свом чланству има више од половине задруга регистрованих на територији која је назначена у називу савеза.
Савези основани на нижем нивоу територијалног организовања дужни су да сарађују и усаглашавају рад и деловање са савезом основаним на вишем нивоу територијалног организовања, ради обезбеђења јединственог система представљања, организовања, рада, стручног и другог информисања свих задруга.
Задружни савез Југославије повезује, штити и заступа интересе свих земљорадничких задруга и других врста задруга на које се ова правила сходно примењују, пред надлежним државним и другим органима и врши јавна овлашћења утврђена Законом, ради обезбеђења јединства система задругарства и једнаких услова за рад и развој земљорадничких задруга и других врста задруга на која се ова правила сходно примењују.
Савез основан на вишем нивоу територијалног организовања може, ради рационалнијег и економичнијег пословања, обављати стручне, информативне и друге послове за савезе основане на нижем нивоу територијалног организовања.
Средства за рад Савеза обезбеђују чланице уплатом чланарине.
Основицу за утврђивање чланарине којом чланице обезбеђују средства за рад Савеза чине остварене бруто зараде без умањења по основу ослобађања и олакшица.
Чланице Савеза плаћају чланарину по стопи 0,60% од основице.
Чланарина се уплаћује на жиро-рачун Савеза број: 40806-603-2-14104, с позивом на број 05-740000, на дан уплате пореза и доприноса на зараде.
Задруге чланице Савеза које немају запослене, плаћају чланарину у паушалном износу у висини од 50% од просечне месечне нето зараде у привреди СРЈ, важећи на дан уплате. Уплата се врши одједном за целу годину.
Средства за обављање задружне ревизије и вршење других јавних овлашћења од стране надлежног савеза, обезбеђују задруге уплатом задружног доприноса или на други начин, у складу са општим актом Савеза и јединственом методологијом, односно упутством.
Супротан је задружним принципима и овим правилима сваки облик нелојалне конкуренције између задругара, запослених у задрузи, задруга и савеза.
Задругари, запослени у задругама, задруге и савези дужни су да се у свом раду и међусобним односима придржавају Закона, ових правила и норми пословног морала, водећи рачуна да се другом не нанесе материјална штета, не наруши лични и колективни углед, те да се штити и уважава интерес свих у систему задругарства.
Није у складу са задружним принципима и овим правилима да задругари, задруге и савези воде судске спорове и јавну полемику са својим члановима или међусобно, пре него што исцрпе све друге могућности да настали спор реше договором, путем задружне арбитраже, суда части и задружне ревизије.
Задругари, запослени у задрузи, задруге и савези, дужни су да, одговорно и савесно, представљају и штите интересе задругара, задруге, савеза и задругарства у целини.
Задруге и савези су дужни да предузму одговарајуће мере, ради спречавања појава којима се наноси штета и угрожава углед и интерес задругарства као целине.
7. Задружна арбитража и Суд части
Задругари, задруге и савези стараће се да не дође до међусобних спорова.
За решавање спорова у задрузи и савезима може се организовати арбитража, а у Савезу - Суд части.
Арбитража у задрузи решава спорове између задругара и спорове између задругара и задруге.
Арбитража решава спорове, ако је то предвиђено правилима задруге.
Састав и организација арбитраже из става 1. овог члана, начин избора и поступак у стварима из надлежности арбитраже, утврђује се општим актом задруге.
Арбитража у задружном савезу решава:
1) спорове између задругара и задруге, ако се спор није могао решити у задрузи;
2) спорове између задруга;
3) спорове између задруге и савеза.
Арбитража решава спорове ако је то предвиђено правилима савеза.
Надлежност, састав и организација арбитраже из става 1. овог члана, начин избора и поступак из надлежности арбитраже, утврђују се општим актом савеза.
Суд части одлучује о повредама одредби ових правила, задружних принципа, о нелојалној конкуренцији, о повредама моралних норми пословања и о нарушавању интереса задружног система као целине.
Суд части одлучује и о неизвршавању обавеза према Савезу. Надлежност, састав и организација Суда части, начин избора и поступак у стварима из његове надлежности, утврђују се општим актом Савеза.
Суд части може изрећи:
1) опомену;
2) јавну опомену;
3) опомену пред подношење пријаве за покретање поступка од стране надлежног инспекцијског или другог државног органа;
4) искључење из Савеза.
8. Задружни регистар и задружна статистика
Задружни регистар и задружну статистику води Савез.
Све задруге и савези обавезни су да, по методологији и роковима које утврди Савез, благовремено достављају тачне и потпуне податке од значаја за вођење задружног регистра и задружне статистике.
Подаци које задруга означи пословном тајном, не могу се давати трећим лицима без сагласности задруге.
Задружни савез Југославије обезбеђује обављање задружне ревизије на начин утврђен Законом и правилима о задружној ревизији.
Задружна ревизија је обавезна за све задруге.
Задруге и задружни савези су дужни да обезбеде средства, податке, документа и друге услове за вршење задружне ревизије.
Ревизијски савез је дужан да поднесе пријаву надлежном органу за покретање поступка ако, на основу извештаја о задружној ревизији, оцени да је учињено:
1) кривично дело;
2) привредни преступ;
3) прекршај.
IV. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Председник Савеза стара се о спровођењу ових правила и даје одговарајућа упутства и стручна мишљења.
Постојеће задруге су дужне да усагласе своју организацију, пословање и опште акте са овим правилима.
Постојеће задруге су дужне да потврду о упису у задружни регистар доставе организацији која обавља послове платног промета у року од пет месеци од дана ступања на снагу ових правила.
Ова правила ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу СРЈ".
Правила о задружној ревизији Задружног
Правила су објављена у "Службеном листу СРЈ", бр. 26/98 и 28/98.
Овим правилима прописују се услови које морају испуњавати задружни савези и ревизори који обављају задружну ревизију, садржина извештаја о обављеној ревизији, као и друга питања од значаја за задружну ревизију земљорадничких задруга као и других врста задруга на које се сходно примењују Општа правила Задружног савеза Југославије.
Задружна ревизија (у даљем тексту: ревизија) обавезна је за све задруге из члана 1. ових правила (у даљем тексту: задруга).
Ова правила сходно се примењују и на савезе задруга из става 1. овог члана.
Ревизију обавља задружни савез који испуњава услове прописане овим правилима (у даљем тексту: ревизијски савез).
Задружни савез Југославије (у даљем тексту: Савез) обезбеђује обављање ревизије, утврђује који задружни савез и која лица испуњавају услове прописане овим правилима за обављање ревизије и води регистар тих савеза и именик ревизора.
Ревизија може бити редовна и ванредна.
Редовна ревизија обавља се сваке друге године према програму који утврђује ревизијски савез. Програмом се утврђује и редослед задруга код којих ће се обављати редовна ревизија.
Ако задруга није обухваћена програмом из става 1. овог члана задруга је обавезна да поднесе захтев за обављање редовне ревизије.
Ванредна ревизија обавља се по потреби.
Захтев за обављање ванредне ревизије може поднети: надлежни орган задруге, задружни савез, надлежни државни орган, одређен број задругара утврђен задружним правилима и поверилац задруге.
Задатак ревизије је да стручно, објективно, одговорно и савесно испита, провери и утврди:
1) да ли су оснивачка, општа и друга акта, пословна документација, организовање задруге, као и финансијско и друго пословање задруге у складу са задружним принципима. Законом о задругама (у даљем тексту: Закон), Општим правилима Задружног савеза Југославије (у даљем тексту: Општа правила) и другим прописима;
2) извршавање обавеза утврђених Законом, Општим правилима и правилима задруге, према задругарима, другим задругама и Савезу;
3) однос запослених према задругарима и вршење права и обавеза задругара и запослених у задрузи;
4) обим задружне солидарности и задружне сарадње;
5) обезбеђење података и средстава за обављање задружне ревизије и вођење задружног регистра и задружне статистике;
6) и друге потребне чињенице од значаја за рад и пословање задруге.
Поред контролне функције, ревизија има задатак да врши и одређену превентивну и инструктивну функцију у циљу заштите интереса задруга, задругара и унапређење задругарства.
III. УСЛОВИ КОЈЕ МОРА ИСПУЊАВАТИ ЗАДРУЖНИ САВЕЗ И РЕВИЗОР КОЈИ ОБАВЉА ЗАДРУЖНУ РЕВИЗИЈУ
Задружну ревизију може обављати задружни савез који испуњава следеће услове:
1) да је регистрован код надлежног суда за обављање послова из чл. 70. и 71. Закона;
2) да је основан, организован и да послује у складу са Законом и Општим правилима;
3) да користи одговарајући пословни простор и друга средства и услове за ефикасно обављање ревизије и вођење задружног регистра;
4) да има одговарајуће услове за стручно обављање послова и најмање два лица високе стручне спреме у радном односу која ће се бавити само пословима ревизије.
Савез прописује ближе услове у погледу техничке и кадровске оспособљености ревизијског Савеза.
Одлуку који задружни савез испуњава услове из члана 9. ових правила, доноси Скупштина савеза.
Скупштина Савеза доноси одлуку о томе када ревизијски савез више не испуњава услове прописане овим правилима.
Одлука из члана 10. ових правила доставља се надлежном савезном органу који врши надзор над вршењем јавних овлашћења задружних савеза.
У ревизијском позиву постоје два звања:
1) главни ревизор,
2) ревизор.
Звање главног ревизора и ревизора (у даљем тексту: ревизор) може стећи лице које испуњава следеће услове:
1) да је југословенски држављанин,
2) да има високу стручну спрему (правни, економски или пољопривредни факултет):
3) да има најмање три године радног искуства;
4) да је положио испит за одређено звање ревизора;
5) да познаје прописе из области задругарства, као и специфичности, традиционалне вредности и принципе задругарства;
6) да није осуђивано за кривична дела која га чине недостојним за обављање ревизије.
Ревизор има службену легитимацију.
Образац легитимације из става 1. овог члана утврђује ревизијски савез.
Ревизор може засновати радни однос у ревизијском савезу или бити ангажован по другом основу, у складу са законом.
Ревизор губи звање ако престане да испуњава услове из члана 13. ових правила, као и ако ревизију не обавља стручно, непристрасно и савесно.
Стицање и губљење звања ревизора утврђује се посебним актом Савеза.
Ревизор ради по налогу ревизијског савеза.
Налог за обављање ревизије садржи и назнаку о којој врсти ревизије се ради.
Ревизија се може обављати у просторијама задруге, односно у просторијама ревизијског савеза.
Пре почетка обављања ревизије, ревизијски савез је дужан да обавести задругу која је подвргнута ревизији.
Ревизор је дужан да се легитимише да је овлашћен да обавља ревизију.
Ревизор одређује која документа, подаци и услови за рад су му потребна за рад.
Ревизор може да захтева присуство и сарадњу одређених лица за која оцени да су му потребна за успешно обављање ревизије.
Задруга је дужна да ревизору стави на располагање потребне исправе и пружи информације и објашњења који су по оцени ревизора неопходни за обављање ревизије и сачињавање извештаја о обављеној ревизији.
Ако задруга одбије да прими ревизора, не обезбеди средства и друге услове неопходне за обављање ревизије или на други начин онемогући обављање ревизије, ревизор ће о томе писмено обавестити ревизијски савез.
Ревизијски савез ће упозорити задругу која одбије или онемогући обављање ревизије и наложити јој да обезбеди услове за обављање ревизије у складу са Законом и овим правилима.
Ако задруга не поступи по упозорењу и налогу ревизијског савеза, ревизијски савез ће о томе обавестити надлежни савезни орган.
У случајевима из става 1. овог члана ревизијски савез може обавестити и друге надлежне органе и поднети пријаву за покретање поступка.
Ако директор или друго одговорно лице у задрузи онемогући или омета обављање ревизије, ревизијски савез може поднети захтев надлежном органу задруге за покретање поступка за утврђивање одговорности тих лица и предузимање одговарајућих мера.
Ревизија се може обавити са једним или више ревизора.
Ревизор може обављати ревизију и уз присуство инспектора, вештака и других лица, ако се за то укаже потреба.
V. САДРЖАЈ ИЗВЕШТАЈА О ОБАВЉЕНОЈ РЕВИЗИЈИ И ПОСТУПАК ПО ИЗВЕШТАЈУ
Ревизор је дужан да сачини писмени извештају о обављеној ревизији (у даљем тексту: извештај).
Извештај садржи налазе и оцену ревизора о питањима која су предмет ревизије, као и образложење дате оцене.
Извештај из става 1. овог члана садржи и:
1) опште податке о задрузи која је предмет ревизије;
2) податке о ревизору који је обавио ревизију, лицима која су присуствовала, времену и месту вршења ревизије;
3) податке о врсти ревизије;
4) податке о предмету ревизије;
5) прописе које је ревизор применио;
6) документа која је ревизор контролисао;
7) мере, упутства и налоге које је ревизор давао у току ревизије;
8) неправилности које су отклоњене у току ревизије;
9) неправилности које треба отклонити и рокове;
10) предлог мера које треба да предузме ревизијски савез и рок за предузимање тих мера;
11) упутства о поступку и правну поуку.
Ревизор доставља извештај ревизијском савезу у року од седам дана од дана обављања ревизије.
Извештај са примедбама и упутствима, ревизијски савез доставља задрузи која је подвргнута ревизији, задружном савезу чији је члан, односно Савезу.
Задруга је дужна да поступи по примедбама и упутствима у року утврђеном у извештају.
Задруга може ревизијском савезу доставити приговор на извештај о обављеној ревизији у року од 15 дана од дана пријема извештаја.
По приговору задруге одлучује ревизијски савет.
Ревизијски савет чине: председник скупштине савеза, председник Задружног савеза Југославије и секретар у Савезу кога именује управни одбор Савеза.
Извештај постаје коначан по истеку рока за достављање приговора, односно даном кад задруга прими одлуку ревизијског савеза о одбијању приговора.
Директор задруге је дужан да извештај о ревизији са примедбама и упутствима стави на дневни ред управног и надзорног одбора задруге.
Записник са седнице органа из става 1. овог члана доставља се ревизијском савезу у року од осам дана од дана одржавања седнице.
Задруга је дужна, у року од 60 дана од дана када је извештај постао коначан, да обавести ревизијски савез и задружни савез у који је учлањена, односно Савез, о свом поступању по примедбама и упутствима из тог извештаја.
Ако задруга не поступи по налозима и не отклони неправилности које је утврдила задружна ревизија, ревизијски савез ће о томе обавестити надлежни државни орган и предузети друге мере утврђене Законом и овим правилима.
Ако ревизијски савез оцени, на основу извештаја, да је учињено кривично дело, привредни преступ или прекршај, поднеће пријаву надлежном органу за покретање поступка.
Ревизијски савез, у случају теже повреде задружних принципа, Закона и Општих правила, подноси суду који води регистар, пријаву за покретање поступка ликвидације задруге и брисања из судског регистра, ако оцени да су испуњени услови за ликвидацију задруге.
Види:
Исправка - СЛ СРЈ, 28/98-2.
VI. ОБАВЕЗЕ ЗАДРУГЕ И РЕВИЗОРА
Задруга је дужна да обезбеди податке, средства и друге услове утврђене законом, Општим правилима и овим правилима ради обављања задружне ревизије и вођења задружног регистра.
Директор задруге, односно лице које он овласти, дужан је да даје истинита, тачна и потпуна обавештења о свему што је потребно да се ревизија изврши правилно и ефикасно.
Сматраће се да се задруга није подвргла задружној ревизији ако не обезбеди средства за обављање ревизије и рад ревизора, ако не пружи податке и обезбеди документа и друга средства и услове за обављање ревизије и вођење задружног регистра.
Ревизор је дужан да ревизију обавља стручно, непристрасно и савесно.
Трошкове редовне ревизије сноси задруга у којој се врши ревизија.
Трошкове ванредне ревизије сноси задруга, односно подносилац захтева, ако се утврди да такав захтев није био оправдан, односно да нису утврђене неправилности у раду задруге.
Трошкове за обављање ревизије чине посредни и непосредни трошкови.
Посредни трошкови састоје се од заједничких трошкова за формирање и континуиран рад ревизијског савеза као сталне, стручно оспособљене, технички и организационо способне задружне организације (пословни простор, опрема, стручни и административно-технички послови, вођење регистра, опште и посебне статистике везане за послове ревизије, праћење извршења налога, вођење поступка по жалбама, стручна помоћ задругама при отклањању недостатака и сл.).
Непосредни трошкови састоје се од трошкова везаних за извршавање конкретних налога за редовну и ванредну ревизију и обилазак задруге (путни трошкови и сл.).
Партиципацију у посредним трошковима задруге су дужне да уплаћују континуирано, на начин и у износу који утврди ревизијски савез.
Средства из става 1. овог члана обезбеђују земљорадничке и друге задруге на које се сходно примењују Општа правила Задружног савеза Југославије уплатом задружног доприноса ревизијском савезу.
Неизвршавање обавеза задруге по основу обезбеђења средстава из члана 40. односно нередовна уплата задружног доприноса из члана 41. ових правила, сматраће се да се задруга није подвргла ревизији у смислу одредби Закона и ових правила.
VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Задружни савез Југославије у року од 90 дана од дана ступања на снагу ових правила може одређеним лицима признати звање главног ревизора и ревизора без полагања прописаног испита.
Звање главног ревизора и ревизора може се признати лицима која имају високу стручну спрему (правни, економски или пољопривредни факултет), која су оспособљена за обављање ревизије по програму савеза и која имају најмање шест година радног искуства у задругарству.
Поред услова из става 2. овог члана лица којима се призна звање главног ревизора и ревизора морају испуњавати и услове из члана 13. тач. 1, 2, 5. и 6. ових правила.
Види:
Исправка - СЛ СРЈ, 28/98-2.
Члан 44.
Председник савеза стара се о спровођењу ових правила и даје одговарајућа упутства и стручна мишљења.
Ова правила ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу СРЈ".
Исправка Правила о задружној ревизији
Задружног савеза Југославиje
Исправка је објављена у "Службеном листу СРЈ", бр. 28/98.
У члану 34. уместо речи: "закона" треба да стоји реч: "Закона".
У члану 43. став 3. уместо речи: "тач. 1, 2, 3, 5. и 6." треба да стоје речи: "тач. 1, 2, 5. и 6.".
