Kristina Antić (rođena 21.09.1991.) u Smederevu. Završila Poljoprivredni fakultet u Beogradu smer agroekonomija, master studije menadžment u agrobiznisu i specijalističke studije na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Požarevcu smer zaštita bilja. Trenutno je na doktorskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu smer agroekonomija i ruralni razvoj. Pretežna oblast istraživanja je usmerena na razvoj ruralnih područja i zadrugarstva, a ovo je jedan u nizu radova, koje je objavila.
Prve zemljoradničke kreditne zadruge u Srbiji bile su uređene po ugledu na organizaciono iskustvo nemačkih kreditnih zadruga Rajfajzenovog tipa. Fridrih Vilhelm Rajfajzen kao predsednik opštine u Vajerbušu organizovao je tokom 1847. i 1848. godine snabdevanje gladnih seljaka brašnom i hlebom. Naime, tada je došao na ideju da pomogne seljacima u svojoj opštini da se samoorganizovanjem odbrane od ekonomskog propadanja, zelenaša i drugih nedaća koje su ih tada zadesile. Posle više pokušaja da organizuje seljake u kooperativu, osnovao je 1854. godine prvu kreditnu zadrugu u Hedelsdolfu, na principu međusobnog pomaganja njenih članova. Zadruga je imala dva zadatka, prvi da svojim članovima obezbedi što jeftiniji kredit, a drugi da podstiče njihove hrišćanske vrline. Zadruge Rajfajzenovog tipa u Srbiji su se pojavile zahvaljujući Mihajlu Avramoviću (1864-1945). Rodom iz sela Dubone blizu Mladenovca, završio je Trgovačku akademiju u Beogradu i radio kao bankarski činovnik u beogradskim i smederevskim novčanim zavodima. Sa postojanjem zemljoradničke kreditne zadruge se susreo početkom 1890-tih godina, kada je kao upravnik Podunavske okružne zadruge, novčanog zavoda iz Smedereva, putovao po Nemačkoj i Italiji. S obzirom da je Smederevo tada bilo najgušće naseljeno u Srbiji, sa najboljim saobraćajnim vezama, tržištem koje se vrlo brzo razvijalo, ali i najzaduženijim poljoprivrednicima Avramović je odlučio da u svoj rodni kraj presadi ovu instituciju. Prvu zemljoradničku kreditnu zadrugu Mihajlo Avramović je osnovao 29. februara 1894. godine u selu Vranovu nedaleko od Smedereva. Inicijativi Mihajla Avramovića da osnuje prvu zemljoradničku kreditnu zadrugu pridružilo se dvadeset devet domaćina iz Vranova koji su imali dosta dugova zbog kupovine zemlje. Iste godine u smederevskom okrugu osnovane su zadruge u Azanji, Malom Orašju, Mihajlovcu i Ratarima. Početni kapital za poslovanje prvih zemljoradničkih kreditnih zadruga predstavljali su krediti Podunavske okružne zadruge-bankarske institucije u kojoj je Mihajlo Avramović bio ranije upravnik. Novčana sredstva koja su bila pozajmljena od zemljoradničkih kreditnih zadruga nisu korišćena samo u poljoprivredne svrhe. Zadruge pored toga što su obezbeđivale sredstva za nabavku priplodne stoke, zemljoradničkih sprava, semenja, stočne hrane, za podizanje zgrada i kupovinu zemljišta, omogućavale su i kupovinu ljudske hrane, oduživanje dugova i isplatu poreza. Tim gestom zemljoradničke zadruge u Srbiji su pokazale sposobnost ne samo za organizovanu brigu o poljoprivrednoj proizvodnji, već i brigu za goli opstanak zemljoradničkih porodica. Godinu dana nakon osnivanja prve kreditne zemljoradničke zadruge 20. jula 1895. godine, osnovan je Savez srpskih zemljoradničkih zadruga sa sedištem u Smederevu i pod upraviteljstvom Mihajla Avramovića. Zadatak Saveza bio je da upozna seosko stanovništvo sa načelima zemljoradničkog zadrugarstva, da se stara o pravilnom razvoju i napredovanju zadruga, da sarađuje sa učiteljima i sveštenicima na organizovanju zemljoradničkih zadruga. Godine 1898. Savez srpskih zemljoradničkih zadruga se preseljava iz Smedereva u Beograd, i od tada nosi naziv Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, i Mihajlo Avramović ostaje na njegovom čelu do 1927. godine. S obzirom na značaj koji postojanje kreditnih zadruga ima u tom periodu, 15. januara 1895. godine pokrenut je prvi zadružni list Zemljoradnička zadruga. (Stojanović, Gnjatović, 2015)
Za rad zadrugarstva u Srbiji, pa i ostalim krajevima zemlje, iz kojih su zemljoradničke zadruge bile učlanjene u Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, karakterističan je Jagodinski kongres koji je održan 1927. godine. Na ovom kongresu došlo je do sukoba zadružnih radnika o pitanjima daljeg razvoja, koji su nazivani požarevački koga je zastupao Voja Đorđević i smederevski pravac, koga je zastupao Mihajlo Avramović. Naime, Mihajlo Avramović je bio zastupnik ideje da zadrugarstvo treba da omogući samozaštitu seljaka, posebno siromašnih, dok je Voja Đorđević bio predstavnik ideje o kooperativizmu odnosno, da je zadrugarstvo samo sebi cilj. (Čukanović, 1989)
Savremeni zadružni sektor u Srbiji nedovoljno je razvijen i opterećen nasleđenim problemima, kao što su nerešeni imovinski odnosi. Naime, zadružna svojina postaje društvena svojina i kao takva “svačija i ničija” u praksi, što se odnosi i na poljoprivredno zemljište. Zapravo ovaj period je poznat kao period devastacije zadružnog sistema u Srbiji i kreiranja imovinskih problema u zadrugama, koji ni do danas nisu rešeni. Period tranzicije i privatizacije tokom 1990-tih i početkom 21. veka praćen je neuspešnim nastojenjima da se kreira odgovarajuća zakonska regulativa u cilju revitalizacije zadružnog sektora. Prvi zakon o zadrugama u periodu tranzicije usvojen je 1996. godine, zahvaljujući profesoru dr Videnu Ranđeloviću koji je doprineo procesu vraćanja zadružne imovine i formiranju velikog broja zadruga. Dugo očekivani novi Zakon o zadrugama usvojen je krajem 2015.godine, a stupio je na snagu početkom 2016. godine. Potrebno je istaći da su prve konkretne mere podrške razvoju zadrugarstva usledile tokom 2017. godine kada je Vlada Republike Srbije usvojila projekat “Petsto zadruga u petsto sela” uz novčanu podršku od oko 200 miliona dinara. S obzirom da je navedena mera dala rezultate kroz osnivanje novih zadruga, tokom 2018. godine definisan je “Program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zadruge u 2018. godini”, kojajepodrazumevalanovčanasredstva u iznosuod 823 milionadinara. (Zakić, Nikolić, 2018)
Prema podacima Zadružnog saveza Srbije (jun 2020. godine), kod nas je registrovano 4.915 zadruga, od čega su 2.191 poljoprivredne. Projekat obnove zadrugarstva “500 zadruga u 500 sela” koji su 2017. godine pokrenuli ministar Milan Krkobabić, u ime Kabineta za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, i akademski odbor za selo SANU, s akademikom Draganom Škorićem na čelu (koji je godinama ukazivao na neophodnost obnove sela i zadrugarstva) predstavlja izuzetno važan državni podsticaj razvoju zadrugarstva. Zahvaljujući ovoj akciji, u Srbiji su tokom 2019. godine osnovane 303 nove zadruge, što je znatno više nego u bilo kojoj godini u nekoliko poslednjih decenija. S druge strane, za tri godine, odnosno u periodu jun 2017.-jun 2020. godine, u Srbiji je osnovano 730 zadruga. Podaci ukazuju na činjenicu da je neophodno da se takva tendencija u budućnosti nastavi, ali je takođe neophodno da se i posle osnivanja novih zadruga obezbedi i njihova poslovna održivost koja bi se obezbedila tako što bi sve poljoprivredne i druge zadruge ulazile u međusobno horizontalno i vertikalno povezivanje, u sistemu zadrugarstva na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, kroz zadružne saveze i poslovne klastere sa zadružnim i drugim preduzećima. Takođe, za takav razvoj zadrugarstva na nivou Srbije neophodno je obezbediti snažniju infrastrukturnu i materijalnu podršku države zadružnom obliku organizovanja, jačanje tehničko-tehnološke i informatičke opremljenosti zadruga, sa posebnim akcentom na finansijsku podršku obezbeđivanju kadrova za prevazilaženje teškoća u radu postojećih i osnivanju novih zadruga, prvenstveno sa visokostručnim obrazovanim kadrovima. U okviru Nacionalnog programa za preporod sela Srbije definisano je osam prioritetnih tačaka koje su od značaja za razvoj zadrugarstva, kao i doprinos zadruga razvoju srpskog sela u budućnosti. Naime, u budućnosti je potrebno obezbediti nastavak sprovođenja projekta “500 zadruga u 500 sela”, informisanje poljoprivrednika koji nisu udruženi u zadruge o mogućnostima i prednostima zadružnog organizovanja, podrška zemljoradničkim zadrugama u procesu plasmana poljoprivrednih proizvoda, zapošljavanje stručnjaka u zadrugama putem kreiranja posebnih programa podsticaja, veća ulaganja opština u podsticanju razvoja zadruga, povećanje ulaganja u infrastrukturu, podsticati udruživanje zadruga kao i međuzadružnu saradnju i zakonom regulisati specijalni status zadruga u sistemu poreza na dobit. (Nacionalni program za preporod sela Srbije, 2020)
U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2020. ukazuje se na nerazvijenost i brojne probleme zadružnog sektora u nacionalnoj ekonomiji, koji su doveli do gubljenja identiteta zadružne svojine i poverenja u zadružni sistem. Činjenica da postoji veliki broj privatnih preduzeća koja posluju u domenu ugovaranja poljoprivredne proizvodnje i prodaje i otkupa poljoprivrednih proizvoda i imputa za poljoprivrednu proizvodnju, odsustvo finansijske podrške zadrugama, proces tranzicije i privatizacije, liberalizacija tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i niz drugih faktora proizrokovali su prestanak rada mnogih zadruga i deluju destimulativno da formiranje drugih. Veliki broj navedenih problema prisutan je i u funkcionisanju zadružnog sektora na teritoriji grada Smedereva: problemi u dokazivanju i uknjižbi zadružne svojine, nepoštovanje zadružnih vrednosti i principa, neposedovanjeskladišnjih i preradnih kapaciteta i opreme, finansijski problemi, problemi u plasmanu usled neefikasnog tržišta poljoprivrednih proizvoda. (Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada Smedereva za period 2015-2020. godina)
Na teritoriji grada Smedereva prema podacima Agencije za privredne registre definisano je prisustvo četrnaest zemljoradničkih zadruga, i to su: ZZ “Mihajlovac” Mihajlovac, ZZ “Pomoravlje” Smederevo, ZZ “Podunavlje” Smederevo, ZZ “14 oktobar” Saraorci, ZZ “Sloga” Lugavčina, ZZ “Ralja” Ralja, ZZ “Zelena bašta” Saraorci, Poljoprivredna zadruga “Agro zdravlje” Ralja, ZZ “Đorđe Savić 1896” Osipaonica, ZZ “Suvodol” Suvodol, ZZ “Agro biznis centar” Kolari, ZZ “Agrar Polet” Skobalj, Stočarska zadruga “Mali Đurica” Radinac, ZZ “Drugovac” Drugovac. U daljem izlaganju biće prikazani rezultati rada tri od četrnaest navedenih zadruga koje posluju na teritoriji grada Smedereva,“Zelena bašta” Saraorci, ZZ”Agro Polet” Skobalj i Stočarska zadruga “Mali Đurica” Radinac.
ZZ “Zelena bašta” Saraorci
Zadruga je osnovana 2007. godine od strane pet porodica, koje imaju dugu tradiciju u povrtarskoj proizvodnji. Zemljoradničku zadrugu osnovali su Kočić Mihajlo, Mladenović Goran, Stanojević Radiša, Matić Goran i Kočić Marko, koji su prepoznali zajednički interes udružili snage i započeli proizvodnju korišćenjem pretežno sopstvenih sredstava. Naime, cilj osnivanja zadruge bio je da se ukrupni proizvodnja zbog lakšeg plasmana proizvoda na tržište, kao i da se obezbedi bolji kvalitet proizvoda. U zadruzi se organizuje proizvodnja paradajza i krastavca u zatvorenim plasteničkim uslovima i uz prisustvo celokupne prateće opreme. Zadruga od momenta osnivanja pa do danas ostvaruje uspešnu saradnju sa kompanijom “Delhaize” kojoj plasira svoje proizvode iz zadružnih i individualnih plastenika. Takođe, potrebno je istaći da zadruga poseduje GlobalGapstandard koji joj omogućava uspešnu poslovnu saradnju i plasman robe bez dodatnih problema. Cilj zadruge za budućnost je svakako proširenje već postojeće proizvodnje, primena savremenih tehnologija, izlazak na tržište zemalja u regionu, adekvatna borba sa tržišnom konkurencijom.
ZZ “Agrar Polet” Skobalj
Zadruga je osnovana 2016. godine od strane osam zadrugara i registrovana je za gajenje žita, leguminoza i uljarica. Od ratarskih useva poseduju kukuruz, pšenicu i suncokret na površini od 120 hektara, od kojih jedan deo uzimaju pod zakup, dok je drugi deo u vlasništvu zadruge. Prema rečima direktora zadruge Aleksandar Ilić cilj zadruge za budućnost je svakako da se usmeri na povrtarsku proizvodnju zbog specifičnih uslova koje Skobalj kao moravski atar poseduje. Plan je da se organizuje povrtarska proizvodnja na površini od 10 hektara na otvorenom i 2 hektara pod zatvorenom plasteničkom proizvodnjom, gde bi bili zastupljeni bostan, luk, krompir i kupus. Takođe, cilj za budućnost je da se oformi kiselo-slatki program koji bi omogućio uspešnu realizaciju povrtarskih proizvoda druge klase na tržište.
ZZ “Mali Đurica” Radinac
Zadruga je osnovana 2019. godine od strane dve porodice koje su uvidele značaj zajedničkog nastupanja na tržištu. Novoosnovana zadruga je registrovana kao zemljoradnička zadruga za uzgoj ovaca i koza i broji šest članova. Cilj osnivanja zadruge bio je da se pribavi kvalitetno matično stado sa genetikom iz uvoza, odnosno iz Republike Češke. Takođe, potrebno je istaći da je zadruga osnovana iz sopstvenih sredstava zadrugara i da se trenutno bavi uzgojem Romanovske ovce i u stadu se nalazi 129 grla. Od ratarskih useva bave se uzgojem žita, ječma i kukuruza na površini od 80 hektara, od čega se 9 hektara nalazi u njihovom vlasništvu dok je ostatak pod zakupom. Kao problem ističu visoku stopu usitnjenosti parcela, što im otežava uslove rada. Cilj zadrugara za budućnost prema rečima zastupnika Milana Nikolića je da obezbede proizvodnju koja bi podrazumevala prisustvo 1000 ovaca i povećanja postojećih obradivih površina.
Literatura:
1.Zakić V., Nikolić M. (2018): Finansijska podrška države zadrugama u Srbiji, Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Beogradu, Beograd
- Stojanović Ž., Gnjatović D. (2015): Zadrugarstvo u Srbiji, Arhiv Zadružnog saveza Srbije, Beograd
- Čukanović., S. (1989): Društveno-ekonomski uslovi razvoja sela i pojava zemoradničkog zadrugarstva, Monografija-90 godina zemljoradničkog zadrugarstva Srbije, Zadružni Savez Srbije, Beograd
- Nacionalni program za preporod sela Srbije- Stanje, problemi i prioriteti održivog razvoja (2020), Beograd
- Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada Smedereva za period 2015-2020. godina (2016), Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd
