Zadruge posluju u skladu sa zadružnim principima i na osnovu zadružnih vrednosti, kao što su:
* DOBROVOLJNOST – slobodno izražena volja pri osnivanju, pristupanju i istupanju iz zadruge.
* SOLIDARNOST – načelo uzajamnosti i samopomoći, kao tradicionalne vrednosti zadrugarstva.
* DEMOKRATIČNOST – sva fizička lica mogu, pod jednakim uslovima, steći status zadrugara i imati ista prava, bez obzira na nacionalnu, versku, političku i polnu pripadnost.
* EKONOMSKO UČEŠĆE – pravo zadrugara da na ravnopravnim osnovama stiču dobit, odnosno višak prihoda nad rashodima za lične i zajedničke potrebe.
* JEDNAKA PRAVA UPRAVLJANJA – jednako pravo glasa svih zadrugara u upravljanju zadrugom, po principu: jedan zadrugar – jedan glas.
* SAMOSTALNOST – zadružna autonomija po kojoj su zadruge i zadružni savezi samostalne i nezavisne organizacije u odnosu na političke, verske i druge organizacije.
* ZADRUŽNO OBRAZOVANJE – obrazovanje, stručno usavršavanje i informisanje zadrugara.
* MEĐUZADRUŽNA SARADNJA – obaveza zadruge da sarađuje sa drugim zadrugama.
* UČEŠĆE U JAVNOM ŽIVOTU I BRIGA ZA ZAJEDNICU.
Navedeni principi predstavljaju osnovu i smernice za rad zadruga i praktično se primenjuju u svakodnevnom radu i uspostaljanju odnosa.
Zadružni principi su, kao principi poslovanja za 21. vek, poslednji put redefinisani na Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza (ICA) koji je održan u Mančesteru 1995. godine, a kome je prisustvovao tadašnji predsednik Zadružnog saveza Srbije, prof. dr Viden Ranđelović.
(Izvod iz Izjave o zadružnom identitetu koju je 1995. godine donela Opšta skupština Međunarodnog zadružnog saveza – ICA)
INTRNATIONAL LABOUR ORGANIZATION
MEĐUNARODNA KONFERENCIJA RADA
Preporuka 193
Zadružna načela su smernice kojim zadruge ostvaruju svoje vrednosti.
Dobrovoljno i otvoreno članstvo
Zadruge su dobrovoljne organizacije, otvorene svim osobama koje mogu koristiti njihove usluge i koje su spremne prihvatiti odgovornosti članstva, bez ikakve polne, socijalne, rasne, političke ili verske diskriminacije.
Demokratski nadzor članova
Zadruge su demokratske organizacije koje nadziru njihovi članovi, koji aktivno učestvuju u stvaranju njihovih politika i donošenju odluka. Muškarski i žene koji učestvuju kao izabrani predstavnici odgovorni su u članstvu. U primarnim zadrugama članovi imaju jednaka glasačka prava (jedan član, jedan glas) a i zadruge na drugim nivoima su takođe organizovane na demokratski način.
Privredno učešće članova
Članovi privredno doprinose kapitalu svoje zadruge i na demokratski način nadziru. Barem deo tog kapitala obično je zajedničko vlasništvo zadruge.
Članovi obično primaju ograničenu ili nikakvu naknadu za sredstva koja su uplatili kao uslov za članstvo. Članovi dodeljuju viškove u svrhu (jednu ili sve) sledećeg: razvijanja njihove zadruge, možda uspostavljanjem rezervi barem deo kojih bi trebao biti nedeljiv; pomaganja članova srazmerno njihovim transakcijama sa zadrugom; i podupiranja drugih aktivnosti koje članstvo odobri.
Autonomija i nezavisnost
Zadruge su autonomne organizacije koje se oslanjaju na sebe same i koje nadziru njihovi članovi. Ako sklope sporazume s drugim organizacijama, uključujući vlade, ili koriste kapital iz spoljnih izvora, čine to pod uslovima koji osiguravaju demokratski nadzor njihovih članova i njihovu zadružnu autonomiju.
Obrazovanje, obuka i informisanje
Zadruge svojim članovima, izabranim predstavnicima, menadžerima i zaposlenima osiguravaju obrazovanje i obuku kako bi korisno mogli doprineti razvoju zadruga čiji su članovi. Takođe, informišu javnost, posebno mlade ljude i nosioce javnog mnjenja – o prirodi i prednostima zadruga.
Saradnja među zadrugama
Zadruge najkorisnije služe svojim članovima i jačaju zadružni pokret radeći zajednički putem lokalnih, nacionalnih, regionalnih i međunarodnih struktura.
Briga za zajednicu
Zadruge doprinose razvoju svojih zajednica putem politike koju odobre njihovi članovi.
(Autentični tekst Preporuke koju je donela Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada tokom svog 90. zasedanja koje je održano u Ženevi i zaključeno 20. juna 2002. godine.)
***
REZOLUCIJA O RAZVOJU ZEMLJORADNIČKOG ZADRUGARSTVA
Beograd,
Januar 2002. godine
Na osnovu člana 7. tačka 8. Ugovora o osnivanju Zadružnog saveza Srbije i člana 11. tačka 19. Pravila Zadružnog saveza Srbije, održan je 15. januara 2002. godine Kongres zadrugara Srbije. Na osnovu Glavnog referata, koreferata, sugestija, mišljenja i predloga iz diskusije učesnika Kongresa, Kongres je usvojio Rezoluciju Kongresa o razvoju zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji. Rezolucija se sastoji od dve celine: u prvom delu iznose konstatacije i ocene dosadašnjeg stanja u našem zadrugarstvu, a u drugom delu utvrđuju se zadaci i smernice zadrugama i zadružnim savezima, kao i preporuke državnim i drugim relevantnim organima. Sprovođenje Rezolucije doprineće stvaranju uslova za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva.
1
KONGRES ZADRUGARA SRBIJE KONSTATUJE:
Zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji pojavilo se ubrzo po osnivanju prvih zadruga u svetu. Razlozi zbog kojih se pojavilo identični su kao i u drugim zemljama, ali uslovi za njegov razvoj bili su različiti. Za razliku od zapadne Evrope u kojima je bio rzavijen kapitalizam, u Srbiji je uvek bio skoro feudalni poredak, tako da je zadrugama bilo potrebno mnogo više vremena da bi ostvarile svoje zadatke. U prvoj fazi zadruge su bile potrošačke, zatim kreditne, a tek u kasnijim fazama i proizvođačke – zemljoradničke. Zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji prelazilo je kroz različite etape. Istorijski gledano, protekli period može se uslovno podeliti na dva dela – prvi do završetka II svetskog rata i drugi, od II svetskog rata do kraja devedesetih. Svaki od ovih perioda imao je svoje specifičnosti i karakeristike.
Osnovni ciljevi zadružnog organizovanja u Srbiji u početku su takođe bili u sferi potrošnje, a kasnije u sferi kreditiranja proizvodnje, a sve u cilju unapređenja životnih uslova sitnih robnih proizvođača – zemljoradnika, njihovih gazdinstava, a često i opštih životnih uslova na selu (izgradnja puteva, vodovoda, škola, struje i sl.).
Zemljoradničko zadrugarstvo dalo je značajan doprinos razvoju poljoprivrede kod zemljoradnka i uticalo da se značajno poboljša životni standard tih domaćinstava. Zemljoradničke zadruge su bile vesnici brojnih novina u tehnologiji i tehnici i aktivni učesnici u mnogim pozitivnim procesima unutar seoskih domaćinstava. Nabavljale su nove sorte i rase, obezbeđivale kredite, prenosile stručna iskustva, posredovale u prodaji gotovih proizvoda seljaka, a obavljale su i mnoge druge poslove u korist svojih zadrugara i sela u celini.
U svom stogodišnjem radu, zadruge su prolazile kroz različite periode i poslovale po različitim principima. U početku su radile po izvornim zadružnim principima, kao i zadruge u ostalim zemljama, dok su se u drugoj polovini dvadesetog veka ti principi ponekad i potpuno gubili. Ovo važi pre svega za period od II svetskog rata do 1990. godine, kada su evidentni pokušaji ponovnog ugrađivanja principa, međutim, rezultati nisu zadovoljavajući.
Od nastanka zadrugarstva u Srbiji, država je stalno nastojala da kontroliše zbivanja u zadrugarstvu. Rezultati te kontrole bivali su različiti. Najjači uticaj država je ostvarila u periodu socijalizma u Jugoslaviji i Srbiji, kada su zadruge bile pod direktnom kontrolom države. Naša država nije u dovoljnoj meri stimulisala razvoj zadrugarstva. Svojim merama je uvek vodila računa da iz zadrugarstva uzme mnogo više nego što mu je davala. Kao rezultat, takve politike je činjenica da omladina napušta sela i poljoprivredu koja još uvek, nažalost, ne pretstavlja aktraktivno zanimanje.
U određenim vremenskim razdobljima zadruge su se često međusobno povezivale u cilju uspešnijeg obavljanja određenih poslova. Osnivale su svoje nacionalne saveze, a Srbija je svoj Zadružni savez osnovala 1895. godine. Iste godina Kraljevina Srbija je sa još 10 zemalja, osnovala Međunarodni zadružni savez u Londonu. Zadruge i Zadružni savez Srbije su po osnivanju Jugoslavije, formirale Zadružni savez Jugoslavije, koji je 1919. godine postao član Međunarodnog zadružnog saveza koji danas broji preko 200 nacionalnih zadružnih organizacija iz oko 100 zemalja, sa preko 750 miliona zadrugara. U vreme sankcija Jugoslaviji od strane Međunarodne zajednice, zadružni pokret nije bio izolovan, već se odvijao određen stepen saradnje. Ta saradnja, međutim, nije na odgovarajućem nivou. U okviru Zadružnog sveza Srbije postoji 12 okružnih i 2 pokrajinska saveza, a Zadružni savez Srbije je zajedno sa Zadružnim savezom Crne Gore osnivač Zadružnog saveza Jugoslavije. Ukupna međuzadružna saradnja u srbiji davala je određene rezultate koji su zavisili od ekonomske snage zadruga, ali i ukupnog položaja zadruga u društvu određenim vremenskim periodima. Pokušaji stvaranja jedinstvenog zadružnog pokreta u Srbiji često nailaze na objektivne, ali i subjektivne teškoće.
Zemljoradničko zadrugarstvo Srbije danas se nalazi u relativno specifičnom položaju, usled procesa tranzicije, pa mnogi faktori koji na taj proces utiču, odražavaju se i na zadrugarstvo. Opšta je konstatacija da su zadrugarstvo i poljoprivreda u poslednjih nekoliko godina dali odlučujući doprinos opstanku našeg naroda, ali su za to platili visoku cenu, jer su mnoge zadruge zapale u ekonomske teškoće.
U Srbiji danas radi oko 1200 zemljoradničkih zadruga sa oko 120.000 zadrugara i više stotina hiljada kooperanata. Neke od ovih zadruga su tradicionalno poznate firme sa dugom zadrugarskom istorijom. Međutim, pojedine su zamrzle poslove zbog ekonomskoih teškoća u vreme agresije NATO na Jugoslaviju. S druge strane, mnoge zadruge izgubile su svoje poslove zbog neadekvatne agrarne politike, koja je stimulisala druge subjekte, na štetu zadruga. One zadruge koje su temeljile svoju aktivnost na resursima zemljoradnika – zadrugara, uspele su u dobroj meri da izbegnu te teškoće, tako da su i danas dosta snažne i stabilne organizacije.
Zemljoradničko zadrugarstvo Srbije danas ima i objektivnih i subjektivnih teškoća, među kojima su sledeće: nedovoljna materijalna i kadrovska opremljenost zadruga; ekonomski iscrpljeni zadrugari i drugi zemljoradnici; smanjen broj zadrugara i njihova smanjena motivacija za članstvo u zadruzi; uzurpiranje vlasti od strane zaposlenih u nekim zadrugama; nepoštovanje zadružnih principa; rasprodaja zadružne imovine; neadekvatna agrarna politika državnih organa, koja se ogleda u u niskim cenama primarnih poljoprivrednih proizvoda, nepoštovanju sistema zaštitnih cena, niskom procentu ulaganja u poljoprivredu u odnosu na njeno učešće u stvaranju nacionalnog dohotka, podržavanju monopola u proizvodnji i prometu, nesprovođenju zakonskih propisa, a posebno Zakona o zadrugama u delu koji se odnosi na povraćaj zadružne imovine i dr.
2
Kongres zadrugara Srbije podržava rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija o položaju zadruga, donetu 12. decembra 1996. godine, kao i Rezoluciju Međunarodnog zadružnog saveza donetu u Mančesteru 1995. godine, kao i mnoga druga akta međunarodnih institucija, koja upućuju na potrebu razvoja zadrugarstva, kao proverenog puta za ekonomski i socijalni opstanak stanovništva u mnogim zemljama. U ovim dokumentima je preporučeno vladama svih zemalja da preispitaju svoja normativna akta, kao i svoje dosadašnje i buduće aktivnosti u cilju stvaranja povoljnijih uslova za razvoj zadrugarstva.
Kongres zadrugara Srbije podržava sve dosadašnje mere nadležnih državnih organa koje su doprinosile uspešnom uključivanju Srbije u tokove svetske privrede, a preko toga i razvoj zemljoradničkog zadrugarstva i njegovo uključivanje u svetsko zadrugarstvo.
Kongres preporučuje Vladi Republike Srbije i Vladi Savezne Republike Jugoslavije da svojim budućim merama doprinose realizovanju racionalnih zahteva zemljoradničkog zadrugarstva Srbije i ostvarivanju deklaracija svetskih organizacija donetih povodom razvoja zadrugarstva.
Imajući u vidu navedene ocene i konstatacije, kao i opredeljenja najviših međunarodnih institucija izraženih u vidu napred pomenutih rezolucija, Kongres zadrugara Srbije posebno:
POTVRĐUJE da je zemljoradnička zadruga najcelishodniji oblik organizovanja zemljoradnika i sela u budućem vremenu. Zadruge i zadrugari imaju mogućnost da osnivaju i druge proverene oblike zadružnog organizovanja, kao što su zadružna preduzeća, banke, štedionice i dr. Takve oblike organizovanja, potrebno je takođe stimulisati. Opredeljenje za zadrugu kao primarni oblik udruživanja proizilazi iz istorijskog nasleđa i tradicije, kako kod nas, tako i u svetu, a posebno zbog toga što se zadruga održala toliko vremena zbog svog karaktera, principa i mogućnosti prilagođavanja različitim principima.
INSISTIRA da u Srbiji, i dalje treba prvenstveno da postoje opšte zemljoradničke zadruge u selu, koje bi se pored poljoprivrednih poslova, bavile i svim drugim pitanjima od interesa za selo u celini, vodeći računa o ekonomskom interesu svojih zadrugara. Međutim, osnivanje i rad, specijalizovanih zemljoradničkih zadruga (voćarskih, vinogradarskih, vinarskih, stočarskih, mlekarskih, pčelarskih, vodnih i dr.), pokazali su opravdanost za određenu delatnost. One su konkurentnije od mnogih privatnih i drugih preduzeća iz te oblasti, pa u tom smislu, osnivanje takvih zadruga u narednom periodu posebno treba podržavati.
PODSEĆA da je potrebno formirati zemljoradničke zadruge gde god postoji interes zadrugara i gde je to ekonomski opravdano, a pogotovo u brdsko-planinskim područjima gde ih nema dovoljno. One bi poslužile kao nukleusi oko kojih bi se angažovali i drugi subjektikao i sredstva potrebna za razvoj tih područja. U tu svrhu bilo bi potrebno da državni organi obezbede neka početna inicijalna sredstva na osnovu predloženih i dostavljenih programa.
TRAŽI od zadružnih saveza da u saradnji sa nadležnim državnim organima energično spreče pojave raznih manipulacija kod formiranja novih zemljoradničkih zadruga koje nanose ogromne štete zemljoradničkom zadrugarstvu.
OBAVEZUJE zadruge da se u svom budućem radu, pre svega, orijentišu na poslove vezane za zadrugare. Potrebno je da svoje aktivnosti u narednom periodu zasnivaju na poštovanju zadružnih principa. Neophodno je da se zadruge organizaciono konsoliduju, da omasove članstvo, urede međusobne odnose odgovarajućim normativnim aktima i obezbede njihovo dosledno sprovođenje. Potrebno je da zadruge i zadružni savezi, uz pomoć državnih organa, osposobe zadružnu reviziju kakobi uspešno sankcionisale dosadašnje i sprečavala buduće negativne, pojave npr. da samo zaposleni radnici mogu biti zadrugari i da samo oni upravljaju zadrugom; da razni mešetari formiraju zadruge i to sa najnižim brojem osnivača; da se rasprodaje zadružna imovina; da se ne sprovodi Zakon o zadrugama itd. Na taj način bi zadruge postale organizacije zadrugara u pravom i suštinskom smislu.
OBAVEZUJE postojeće zadruge, da uz pomoć zadružnih saveza, sačine konkretne programe i iznađu načine svog ekonomskog i kadrovskog oporavka. U tom pravcu neophodno je da se sačine ekonomske analize o stanju svake zadruge, koje će sadržati sadašnje stanje i program mera da se to stanje popravi. Neophodno je da sami zadrugari obezbede jedan deo sredstava, da se energično preduzmu mere da se vrati bivša zadružna imovina, ali i da se ostvari saradnja i sa nadležnim državnim organima, u smislu obezbeđenja dela sredstava za te namene, uvođenjem nekih poreskih olakšica i sl. Saradnja se mora uspostaviti i sa zavodima za zapošljavanje, fakultetima, ali i sa organizacijama iz prerade i prometa, kako bi se obezbedila ekonomska ali i kadrovska pomoć, bez kojih zadruge nikada neće postati uspešne poslovne firme.
OBAVEZUJE sve zadruge da u najkraćem mogućem roku, današnju zadružnu imovinu, koja se vodi kao društvena imovina, preknjiže u zadružnu imovinu, onako kako je to regulisano Zakonom o zadrugama.
NAGLAŠAVA da je ekonomska, kadrovska i organizaciona rekonstrukcija zemljoradničkih zadruga preduslov za uspešnu aktivnost zadruga na gazdinstvima zadrugara, ali i svih drugih delatnosti u selu. Svaka zadruga ima obavezu da sačini svoj celovit program, koji bi se sastojao od konkretnih programa svakog zadrugara, ali i ostalih programa zadružnih aktivnosti, što bi predstavljalo zajedničke interese svih zadrugara koji bi, u osnovi, imao za cilj stvaranje većeg dohotka zadrugara i zadruge u celini.
POTVRĐUJE da su zadaci zadruga, između ostalog i afirmisanje proizvodnih i tehnoloških inovacija na gazdinstvima zadrugara; izrada priozvodnih programa za svakog zadrugara; izrada bilansa potrebnih repromaterijala; izrada programa investicionih ulaganja kod zadrugara i za potrebe zadruge; iznalaženje izvora za obezbeđenje tih sredstava; povezivanje poljoprivredne proizvodnjezadrugara i zadruge sa organizacijama iz oblasti prerade i prometa, kao i međusobnog povezivanja; izrada programa proizvodnje za izvoz i organizovano uključivanje zadruga u izvozne programe; izrada programa ostalih aktivnosti u selu – preradnih pogona, radionica, servisa, komunalija, domaće radinosti, seoskog turizma i sl.; pokretanje inicijative za izmene i dopune postojećih i donošenje novih zakonskih propisa, kao i drugih propisa vezanih za agrarnu politiku i njihovo definisanje u okviru zadružnih saveza itd.
POTVRĐUJE da zadružni savezi, od okružnih i pokrajinskih, pa do Zadružnog saveza Srbije treba, više nego do sada, da predstavljaju vezivno tkivo, kohezionu snagu objedinjavanja zadruga u njihovoj ukupnoj aktivnosti. U njima treba da se osmišljavakoncept razvoja zadrugarstva, zadružna politika i rešavaju zajednički problemi zadruga, samostalno ili uz pomoć organa i organizacija od kojih zavisi rešavanje tih problema. S druge strane, oni moraju postati mesto odakle će polaziti svi zahtevi zadruga prema državnim i drugim organima, ali i mesto gde će se jasno i energično izneti svi zahtevi zadrugara i zadruga i odakle će se boriti za njihove interese.
OBAVEZUJE zadružne saveze i zadruge, da osnivanjem svojih odbora i grupacija po linijama proizvodnje, ili raznih zadružnih preduzeća, doprinosu razvoju poslovnih funkcija zadružnih saveza. Cilj ovakvog organizovanja treba da bude u pružanju pomoćizadrugama kod nabavke repromaterijala, prodaje proizvoda, izvozu i dr. Ovakvim organizovanjem obezbedilo bi se eliminisanje nekih dosadašnjih monopola, koji su svojim odlukama pretežan deo dobiti zemljoradnika – zadrugara odnosili van poljoprivrede.
TRAŽI od svih zadružnh saveza da izvrše svoju organizacionu, ekonomsku i kadrovsku rekonstrukciju, kako bi mogli uspešno da obave svoje zadatke. Potrebno je da zadružni savezi, između ostalog, preduzmu i sledeće: da sinhronizuju svoje aktivnosti i da se posebno utvrde zadaci okružnih, pokrajinskih i Zadržnog saveza Srbije i da se u tom smislu prilagode normativna akta, a sve u cilju izbegavanja dupliranja poslova i utvrđivanja nivoa odgovornosti; neophodno je da se svi okružni savezi organizaciono i materijalno osamostale i da steknu statuspravnog lica; svi zadružni savezi moraju kadrovski da se osposobe, odnosno da se na rukovodeća mesta izaberu na stalni rad mladi, kreativni i zadrugarski orijentisani ljudi, kao i značajno kadrovski da ojačaju svoje stručne službe; potrebno je da zadružni savezi materijalno ojačaju o čemu značajan doprinos treba da daju same zadruge kroz obezbeđenje sredstava, ali i kroz vraćanje celokupne bivše imovine zadružnih saveza, kao i kroz pružanje ekonomske pomoći od strane ostalih subjekata i dr. Programe organizacionog, materijalnog i kadrovskog opremanja saveza treba što pre utvrditi na organima saveza i utvrditi dinamiku njihove realizacije.
INSISTIRA da zadružni savezi i zadruge pripreme konkretne predloge šta treba da preduzmu nadležni državni organi u cilju pružanja pomoći zadrugarstvu Srbije, radi uspešnog obavljanjasvojefunkcije. Predlozimorajubitirealni, jasniisautvrđenom dinamikom. Ovim predlozima, pored ostalog, treba obuhvatiti i sledeće: da državniorgani utvrde koncept nove agrarne politike koja će nedvosmisleno omogućiti brži razvoj zadrugarstva; da državni organi afirmišu zadrugu kao osnovnog nosioca nove agrarne politike i da ubuduće respektuju predloge zadružnih saveza koji će doprineti razvoju zadrugarstva; da materijalno pomognu osnivanje novih zadruga i oživljavanje postojećih, rad zadružnih saveza i sl.;
PREPORUČUJE Vladi Republike Srbije i Vladi Savezne Republike Jugoslavije, kao i drugim nadležnim državnim organima, da novim konceptom agrarne politike obezbede:
a) transformaciju bankarskog sistema i koncipiranja novog kreditnog sistema koji će omogućiti veća ulaganja u poljoprivredu za investicione potrebe i tekuću reprodukciju; u strukturi ukupnih investicija, poljoprivreda bi treba da učestvuje u procentu adekvatnom njenom učešću u stvaranju nacionalnog dohotka. Takođe je potrebno obezbediti takvu bankarsku organizaciju koja će na zadružnim osnovama prikupljati i plasirati sredstva zadrugarima i njihovim zadrugama;
b) da se zadrugarstvu i poljoprivredi u celini ova sredstva stave na raspolaganje, uvažavajući njene vegetacione i reprodukcione cikluse; da se kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje (meso, mleko, šećerna repa, suncokret, soja i dr.) obavi modelom finansiranja koji bi obezbedio veći izvor i kvalitet tih sredstava. Izvori bi se mogli naći u korišćenju rezervi poslovnih banaka, depozitima države, kao i u nekim namenskim sredstvima koja bi se usmeravala u poljoprivredu. Moguće je oformiti i poseban fond za razvoj zadrugarstva i poljoprivrede uvođenjem određene takse;
v) beneficiranje kamate na kredite date poljoprivredi, imajući u vidu tri puta sporiji obrt kapitala, a sredstva za nadoknadu poslovnim bankama obezbediti iz navedenih izvora. Kamata za poljoprivredu bi mogla biti 30% u odnosu na redovne kamate;
g) zadržavanje dosadašnjeg načina subvencionisanja poljoprivrede iz „agrarnog budžeta“ ali da se promene subjekti kojima se daju investiciona i beneficirana sredstva. Potrebno je sredstva davati zemljoradniku, kao osnovnom nosiocu primarne poljoprivredne proizvodnje, to preko njegove zemljoradničke zadruge;
d) utvrđivanje zaštitnih cena za strateške poljoprivredne proizvode koji imaju dominantan uticaj na socijalnu sigurnost stanovništva. Zaštitna cena tog proizvoda mora da sadrži motiv za proizvođača da bi je proizvodio, odnosno mora biti bar 5% veća od cene koštanja tog proizvoda. Ukoliko cena koštanja bude veća, država treba da uvede subvencije (regresiranje repromaterijala, premiranje tih proizvoda i sl.). S druge strane, obezbediti da država obavezno otkupi sve te proizvode po utvrđenoj ceni;
đ) usmeravanje rada Direkcije za robne rezerve koja će intervenisati samo onda kada dođe do nesklada između ponude i tražnje na tržištu;
e) U vezi zakonskih propisa posebno se preporučuje:
– harmonizovanje svih zakonskih propisa vezanih za poljoprivredu sa zakonima međunarodne zajednice. Pored toga što zakoni treba da budu stimulativni za razvoj poljoprivrede i zadrugarstva, treba posebno voditi računa da isti ne budu u koliziji jedan sa drugim;
– obezbediti da se celokupno poslovanje zemljoradničkih zadruga odvija po Zakonu o zadrugama, ili ostale propise (Zakon o računovodstvu, Zakon o preduzećima, Zakon o bankama, Zakon o privatizaciji i dr.), obavezno upodobiti specifičnostima zadrugarstva, kako bi se izbegle dosadašnje nesuglasice;
-državni organi treba da uvaže predloge zemljoradničkog zadrugarstva Srbije koji se tiču izmena i dopuna Zakona o zadrugama donetog 1996. godine, koji se odnose na: povećanje broja osnivača zadruge; sprečavanje pojava da samo zaposleni radnici formiraju zemljoradničke zadruge i da budu njihovi zadrugari; sprečavanje pojava da razni mešetari formiraju zadruge kroz izmenu Zakona o zadrugama na način da budući osnivači moraju imati mišljenje zadružnog saveza prilikom registracije zadruge; limitiranje broja zaposlenih u organima upravljanja zadrugom; konkretno definisanje titulara zadružne svojine u zadruzi; predloge za uspešnije vraćanje zadružne imovine i obavljanje zadružne revizije; preciziranje zadataka okružnih, pokrajinskih i Republičkog zadružnog saveza itd.
Cilj ovih predloga za izmene Zakona o zadrugama je: da se poveća ukupni broj zadrugara; spreče malverzacije u zadrugama; oživi rad zadružne revizije; materijalno i kadrovski ojačaju zadruge i savezi i unapredi njihov rad; preciznije definiše pojam zadružne svojine u smislu iznosa pojedinačnog titulara izraženog u vrednosnom obliku za svakog zadrugara, kao i dosledno sprovođenje ostalih odredaba Zakona o zadrugama:
– posebnu pomoć državni organi treba da pruže zarugama povodom njihovih zahteva za povraćaj zadružne imovine koja se sada nalazi kod raznih subjekata. Ta pomoć bi se ogledala u sankcionisanju svih monopola, efikasnom radu imovinskih službi u opštinama, efikasnijem radu sudskih organa, nadležnih ministarstava. Posebna pomoć državnih organa bila bi potrebna zadrugama kod sprovođenja Zakona o privatizaciji u smislu obaveze svakog preduzeća da mora u sprocesu iskazivanja kapitala, kapital koji vodi zadružno poreklo, obavezno vratiti zadrugama. Od nadležnog okružnog zadružnog saveza, svako preduzeće bi trebalo da pribavi mišljenje da li u njegovom kapitalu ima ili nema kapitala koji vodi zadružno poreklo, i da to bude jedan od dokumenata prilikom podnošenja zahteva za privatizaciju.
Realizacija ovih opredeljenja Kongresa zadrugara Srbije, održanog 15. janaura 2002. godine, koja su izražena u konkretnim predlozima u ovoj Rezoluciji, doprineće reafirmaciji zadrugarstva u Srbiji.
Rezolucija je obavezujuća za zadruge i zadružne saveze, a da bi državni organi trebalo da preduzmu maksimalne aktivnosti u njenoj realizaciji, jer će od toga umnogome zavisiti razvoj zadrugarstva.
Kongres obavezuje Skupštinu Zadružnog saveza Srbije, kao najviši organ zemljoradničkog zadrugarstva Srbije, da prati i razmatra aktivnosti svih subjekata na sprovođenju ove Rezolucije i da o rezultatima tih aktivnosti obavesti naredni Kongres zadrugara Srbije, koji će biti održan 2005. godine.